Велико поштовање за све људе који дођоше у Крагујевац одасвуд:
Љиг и Нови Сад, Крупањ и Сента,
Врање и Шабац, Рума и Ниш,
Медвеђа и Земун, Пожаревац и Сремска Митровица,
Владичин Хан и Суботица, Ковачица и Београд,
Кладово и Ваљево, Раља и Крушевац,
Рача и Косовска Митровица, Жагубица и Топола,
Неготин и Стара Пазова, Уб и Александровац Жупски,
оба Милановца: Горњи са Таковом као и Доњи с Поречом,
Бор и Кикинда, Мајданпек и Панчево,
Сврљиг и Лозница, Рековац и Сомбор,
Лебане и Неготин, Куршумлија и Бела Паланка,
Ивањица и Бабушница, Бојник и Зрењанин,
Смедерево и Рашка, Прибој и Књажевац,
Бела Црква и Нови Пазар, Младеновац и Тутин,
Сјеница и Алексинац, Ћићевац и Зајечар,
Трстеник и Пирот, Прокупље и Ариље,
Гуча и Инђија, Мрчајевци и Врбас,
Петровац на Млави и Ужице, Љубић и Вршац,
Косијерић и Пријепоље, Опово и Прибој,
Пожега и Бечеј, Кучево и Краљево,
Параћин и Бајина Башта, Љубовија и Чачак,
Кнић и Лесковац, Чајетина и Аранђеловац,
Брус и Јагодина, Шид и Нова Варош,
Оџаци и Варварин, Лапово и Ковин,
Баточина и Обреновац, Орашац и Бољевац,
Смедеревска као и Бачка Паланка,
Нишка као и Врњачка Бања, ...
Сви они дођоше нам у миру с надом.
Вратише се с осмехом својим кућама.
П.С. (ово се у нормалним земљама уопште не спомиње али од 2008. живимо у Србистану)
Нит срушише ишта
нити покрадоше,
а почистише све за собом.
П.П.С. Одавно не уживах тако као у мекикама тик после одавања поште погинулим које у поноћ спремише жене и људи великог срца док бејах окружен студентима и људима с осмехом на лицу.
Седамнаест дугих година чеках да угледам такав осмех на лицима житеља Србије.
Можда је ово тек први корак на дугом путу ка праведнијем друштву, можда ћемо и тапкати у месту и бивати враћени корак уназад, али сам сигуран да нас никада више неће вратити за два и повући нас у њин понор душа...