BuzzerBeater Forums

Da bi se jedan talenat pretvorio u vrhunskog igraca potreban je citav splet okolnosti.Po meni, najbitniju ulogu u ovom procesu igra igraceva psiha.
Koliko god da se guraju igraci preko ove ili one veze, kvalitet uvek ispliva na povrsinu, pa makar i u Belgijskoj ligi...
Naravno, postoje samoproklamovani talenti, talenti koji su interesantni za trziste, na ovaj ili onaj nacin, te ih menadzeri guraju kako bi omastili brk.
Naveo si par imena, uglavnom iz bliske proslosti.Seti se,recimo, jednog Cubrila, koliko je samo taj decko obecavao...i sta se desilo?
Secam se kao dan danas, Aleksandar totalno pogubljen na treningu, pita ga Muta sta mu je, ovaj odgovara da nikako ne moze da nadje devojku!Sta reci takvom momku?Ceo svet je pred njim a on se zabagovao na prvom, najlaksem, koraku?
MEdjutim,ruku na srce Muta je dosta kumovao tome.Doticni trener je pokusao od tako svestranog igraca da napravi igraca koji ce, pre svega, da igra odbranu i sutne trojku.
Cubrilo je idealan primer kako moze vanserijski talenat da propadne, sto zbog psihe, trenerske doktrine, tako i povreda.
Aleksandar nije bio isti igrac nakon povrede ukrstenih ligamenata kolena, koju je zaradio u 1/2 finalu PO-a sa Zvezdom.

Apropo toga ko prati a ko ne prati mladje kategorije.Ne znam u cemu je problem?Da li se kosarka igra tek sa navrsenih 20 godina?
Ja sam ceo svoj zivot u kosarci, to je jedini sport koji pratim.Recimo da mogu da gledam i Belgijsku ligu, a kamoli jake utakmice mladjih uzrasta.
Inace, iznenadio bi se koliko su te utakmice kvalitetne, uzbudljive, koliko tenzije i rivalstva ima u mladjim kategorijama.

P.S. da ne zaboravim.Pomenuo si Nemanju Alexandrova, odgovorno ti tvrdim da bi decko igrao all star NBA lige da je ostao zdrav.Sticajem okolnosti dobro poznajem decka i znam kakav je radnik, siguran sam da bi, uz neosporan talenat, doktorirao kosarku.
Njegova povreda je gore prirode od povrede Cubrila.Vise puta je operisao isto kolena, cak mu je receno da nikako ne sme da se bavi profesionalnim sportom!Koliko je momak uporan govori podatak da je uspeo, nakon svih peripetija, da se vrati kosarci, na spostvenu odgovornost, i da zaigra u Endesa ligi.

ne možeš znati da bi aleksandrov bio vrhunski igrač. tako je mogao i đekić da se povredi i da neko kaže, al bi taj rasturao, taj je gazio u svim selekcijama, visok, vrhunski šut, samo da nabaci 20 kg mišića i ubijao bi, ali eto povreda ga omela. ili zamisli da se miličić povredio čim je došao u NBA, žalili bi za njim mnogi, a na kraju se ispostavilo da nema od njega leba.

znam kakve su utakmice mlađih kategorija, bolje nego većina vas, jer igrom slučaja imam svoj košarkaški klub i treniram mlađe kategorije, ali je bezveze pratiti i paliti se u stilu, kakvi će to biti igrači, jer je to ne moguće predvideti...

Poenta ove igre je zieti u nekom drugom svetu. I kad se ovde odigra draft sve se nadaju da ce taj postati igrac za reprezentaciju. Psiholoski aspekt je nepostojeci, ali i ovde povrede mogu da uniste igraca, a i menadzeri. Niko od nas ne moze sa sigurnoscu reci da li ce ili nece postati neko ime u svetu kosarke. Ali bar nam ostaje da se nadamo da ce postati igrac vredan dresa Srbije.
Jeste druga zemlja, ali uz ovo se odrastalo :D
http://www.youtube.com/watch?v=6P4W0Ug7FnU

Tim Dankan je veceras pogodio buzzerbeater za pobedu protiv LA Klipersa, potsetivsi na onaj kos iz finala zapada 2004 godine

http://www.youtube.com/watch?v=X3yYd9446lY

a posto je u nasem glasnju izabranza najbolju 4ku NBA lige (nagrada koja ce mu sigurno mnogo znaciti :) ), evo ga i jedan tekst o njegovim San Antonio Sparsima

http://www.sportske.net/blog/grujica-andric/san-antonio-s...

Last edited by Dock at 3/30/2013 10:56:25 AM

Kad smo vec kod juniorske kosarke,da li neko zna nesto o Jokicu iz Mega Vizure?Na zadnjoj utakmici je imao 31 poen,36 skokova i indeks 65.Ne secam se da sam vidio dosad takav indeks,cak i u juniorima,a moram priznati da dosad nisam cuo da je ovaj momak igrao za neku od reprezentativnih selekcija.Ako jeste onda je moj propust:)


Last edited by zalosna sova at 3/31/2013 3:25:54 AM

Decko je iz Sombora. Tek ce se pricati o njemu.

BigFish je u pravu a i ne bio kad je i on iz Sombora... Decko je ako se ne varam 95. godiste i ima oko 210 visine... Mislim da si malo preterao sa skokovima jer kada sam citao vest mislim da je pisalo 31 poen i 29 skokova ali indeks je bio tu negde kako si napisao oko 65 jer je imao i 5-6 asistencija... Bice dobar "mali" samo da ne ode za parama kao Musli pa na kraju da izadje drvo nevidjeno od njega... :/

Rob Meurs je dugo godina radio kao skaut za NBA timove od 1989-2008 (New Jersey Nets, San Antonio Spurs, Golden State Warriors) a paraleleno sa tim je osnovao i vodio agenciju za skouting Court Vision u periodu 1991-2010 . Ovaj holandjanin najveci uticaj je ostavio u San Antoniu koji je vodjen njegovim izvestajima draftovao 1999 Manu Djinobilija kao 57 pika i 2001 Tonija Parkera koa 28 pika.
Rob Meurs je poginuo 2010 u saobracajnoj nesreci.

Pre nekog vremena sam naisao na njegov fenomenalni tekst o tome kako prepoznati talenat, pa za sve nas ljubitelje kosarke, amaterske skaute, vecite selektore evo zanimljivog stiva

Kako oceniti talenat - Rob Meurs

Kako su se granice širom sveta otvorile i svet postao manji, procena talenta je postala oblast u koju elitni klubovi mnogo ulažu.
1998. Dirk Nowitzki je draftovan od strane Dallas Mavericksa kao relativno nepoznat (naročito u USA) igrač koji čak nije igrao ni u najboljoj nemačkoj ligi. Kada se vratimo u 2006. vidimo NBA i Evropske klubove koji imaju na tuce skauta koji traže vrhunske igrače širom planete, iako su šanse da će pronaći novog Novickog u najboljem slučaju mršave.
Jedan od najboljih u poslu međunarodnog skautinga je Rob Meurs.
Meurs je prvi koji je profesionalno počeo da se bavi skautingom i radio je za brojne NBA, NCAA i evropske klubove.
nakon dugogodišwe igračke i trenerske karijere u Holandiji, pre 18 godina je počeo da se bavi skautingom.
Pre nego što je postao profesionalni skaut, 10 godina je radio kao nastavnik fizičkog u vojnoj školi u Holandiji.
U ovoj seriji članaka, Meurs objašnjava svoje razmišljanje o proceni talenta, pitanje od vitalnog značaja za košarkaške trenere na svim nivoima.
Treneri na svim nivoima, od mlađih selekcija pa do nacionalnih reprezentacija, moraju biti u stanju da prepoznaju mogućnosti i potencijal mladih igrača da igraju u vrhunskom rangu.
Šta je talenat?
Kada su me iz FIBA Evropa pitali kako objašnjavam to što mnogi talentovani mladi igrači iz mlađih nacionalnih selekcija nikad ne ispune očekivanja, a neki od njih i totalno iščeznu, moja prva reakcija je bila :"da li su oni stvarno bili toliko talentovani ili smo im mi prišili tu etiketu iako nikada nisu imali vrhunski potencijal?" Moja druga misao je bila "šta uopšte znači uspešan?"
Pre diskusije o proceni talenta, neophodno je definisati reč talenat. Ne znam da li postoji prava definicija, ali kada pričamo o tome da li će igrači biti uspešni u budućnosti ili ne, prvo moramo znati šta uopšte predstavlja talenat?
Mora da postoji odnos između talenta i postignutog uspeha. Da li je uspešan samo onaj ko igra u NBA, ili je dovoljan uspeh i biti zvezda evropske košarke? Šta je sa igračima koji nikada nisu postali zvezde, ali su celu karijeru proveli u vrhunskim timovima poput Reala, Fortituda, Efesa, Asvela (? - čuđenje prevodioca :) ), Albe (?? - zaprepašćenje prevodioca :)) ), da li su ti igrači uspešni?
Ako odete na bilo koji turnir mlađih reprezentativnih selekcija, naići ćete na veoma talentovane igrače koji će imati veoma dobre karijere, ali nikada neće biti NBA zvezde. Važno je razgraničiti da potraga za talentom ne znači obavezno i pronalazak budućeg NBA superstara ili vrhunskog evropskog igrača, već talentovani igrači mogu biti i oni koji će igrati na različitim nivoima u različitim ligama.
Mislim da se svi slažemo da talenat ne predstavlja samo jednu stvar, već nekoliko različitih aspekata. Svi mi tražimo novog Jordana ili Nowitzkog iako ni oni nisu bili savršeni u svim aspektima igre. Mi jurimo utopiju - "Savršenog igrača".
Ja talenat delim na 4 glavna dela: fizički talenat, mentalni talenat, veštinu i košarkašku inteligenciju, odnosno osećaj za igru.

Last edited by Dock at 3/31/2013 5:10:25 AM

Samo da ne zavrsi kao Raduljica, znam ga jos dok je dete bio, imao je nevidjene predispozicije, ali otisao je u Efes za parama i tu se prica zavrsila..

Fizički talenat
Obično počinjem da ocenjujem igrače kada imaju 15, 16 godina i pažnju obraćam na stvari koje se teško menjaju tokom vremena, kao što je fizički talenat.
Visina i veličina se ne uče, a struktura kostiju i zglobova se ne menja. Struktura mišića je takoće gotovo nepromenjiva - ne može se preći sa sporih na brzotrzajna mišićna vlakna. Očigledno je da igrač koji je eksplozivan i brz ima bolja košarkaška oruđa nego spor igrač.
Ovo ne znači da se fizikalije ne mogu istrenirati, treningom u teretani postajete snažniji, veći i dobijate veću masu. Sa vežbama agilnosti možete ubrzati reakcije i poboljšati koordinaciju, ali ne možete promeniti tip tela i strukturu mišićnih vlakana. Brzina se veoma teško stiče treningom i teško unapređuje.
Pažnju obraćam na telesni tip, agilnost, brzinu, skočnost, snagu i koordinaciju. Gledam ramena, kosti, zglobove, telesnu masnoću, strukturu mišića, veličinu šake i stopala, raspon ruku i dužinu nogu.
Mislim da postoji idealna građa za košarkaša i dobar primer igrača približno idealne građe je Darko Miličić. On ima fizičke predispozicije za odličnog košarkaša jer ima odličnu građu sa jakim ramenima, dugim rukama i nogama, visinu, snagu, ne preveliku masu i dobru koordinaciju, drzinu i atletske sposobnosti. Za mene je on igrač odličnog fizičkog talenta, što ne znači obavezno da je generalno talentovan.
Jedna od zemalja koja selektuje mlade igrače po njihovom fizičkom talentu je Srbija. Oni čak imaju i specijalizovane trenere čiji glavni zadatak je testiranje fizičkog potencijala mladih igrača, starosti od 10-12 godina. Oni su razvili seriju testova koje koriste u odabiru igrača (dok još ne postanu igrači) za različite košarkaške programe.
Mentalni talenat
Još jedan faktor koji se teško menja kod igrača je mentalni talenat, odnosno, šta se dešava u njihovim glavama. Čak i sportski psihijatri razbijaju glave smišljajući način kako ovaj talenat izmeriti i kako uticati na njega ili ga trenirati.
Ja delim mentalni talenat na 3 dela.
Prvo je ono što većina ljudi vidi kao radnu etiku i čvrstinu, kako se nose sa fizičkim delom igre, da li nastavljaju da igraju/treniraju kada su roviti, umorni, prebijeni i da li unose celog sebe u igru. Lično, više volim čvrste radnike, jer se na njih uvek možete osloniti da će dati sve od sebe i da se neće predati. Ako su i malo drski uz to, još bolje.
Drugi deo mentalnog talenta je koliko igrač može da istrpi i kako reaguje na pritisak. Na primer, kako se ponaša kada se pobeđuje i gubi, kako podnosi kritiku, novinarsku hajku, saigrače koji pogreše, sudije, trenera, navijače i povrede.
Treći deo ne mogu baš da definišem, zovem ga x-faktor, koliko stvarno igrač želi da pobedi i na šta je sve spreman da bi došao do krajnjeg cilja, da postane broj jedan.
Šta će uraditi sa svojim socijalnim životom, hobijima, drugim sportskim aktivnostima, školom, količinu uloženog vremena,... Za takve igrače se ceo svet vrti oko njih. Svako oko njega treba da se orijentiše prema ovom sportisti i da služi njegovom krajnjem cilju. Ovi sportisti imaju veoma visok nivo samopouzdanja, oni znaju (a ne misle) da su najbolji i ponašaju se tako.
Konstantno postavljaju visoke standarde i podižu letvicu, spremni su da celu godinu treniraju kako bi bili brži za jednu stotinku od protivnika, ostaju sat vremena posle treninga da vežbaju šut za tri poena da bi sledeće sezone imali jedan odsto bolji šut.
I u sportu i u drugim aktivnostima, niko ne dostiže vrhunski nivo bez jedinstvenog stava prema uspehu i spremnosti za žrtvovanjem. Čak i ako to znači da neće provesti ni malo vremena sa porodico, ili spremnost da gazi preko ljudi da bi došao do vrha, šta god je potrebno da bi postao najbolji. U sportu, ovakvi ljudi su često sebični i često nevoljeni. Ipak, to ne znači da su loši ljudi van terena i hale.
Za mene je ovaj x faktor presudan i on pravi razliku između dobrog igrača i malog broja vrhunskih, koje mi skauti tražimo.

Last edited by Dock at 3/31/2013 5:11:40 AM

Kako saznati više o mentalnim faktorima?
Ja posmatram i procenjujem ponašanje na i van terena, pričam sa igračima, trenerima i novinarima. Pratim njegove reakcije prema saigračima, trenerima, sudijama i navijačima. Ponašanje u trenucima kada ne ide, da li će spustiti glavu ili pružiti dodatan napor. Posmatram govor tela, pokrete ruku i način na koji se oblači. Da li je skoncentrisan, kakve emocije pokazuje i da li ulazi u tuče. Da li će odustati, potonuti sa timom, može li iskočiti i poneti tim u teškim momentima, da li je lider ili pratilac, ali najviše od svega, verujem svojoj intuiciji.
Volim čvrste, nezgodne (da ne kažem za'ebane) likove protiv svako mrzi da igra, neke kao što je Ben Wallace.
Najveći deo njegovog mentalnog sklopa se ne može istrenirati ili promeniti. U psihologiji je generalno prihvaćeno da se većina ovih osobina formira tokom ranog detinjstva i ostaje manje-više nepromenjiva nakon puberteta.
To je kombinacija genetike i okoline.
Kada osoba odraste, može u određenoj meri da racionalizuje svoje ponašanje, ali se ličnost pri tome ne menja, osim u slučaju oštećenja mozga. Mislim da je za trenere koji rade sa igračima mlađim od 15, 16 godina važno da rade na njihovom ponašanju, mentalnom treningu, disciplini,...
Verujem da su neki delovi vezani za fizički talenat, kada mekši igrač fizički ojača ponekad postane i mentalno čvršći.
Lično mislim da veći deo uspeha sportiste dolazi iz njegovog mentalnog talenta, a opet tako malo znamo o njemu, kako ga proceniti, predviditi i uticati na njega.
Osećaj za igru
Ključni aspekt u pronalaženju talenta je potraga za igračima koji inaju osećaj za igru. To nije samo osećaj koji igrač ima da bi doneo najbolju mogucu odluku, pronašao najbolju soluciju u deliću sekunde i razumeo postavke, vec i poznavanje sopstvenih mogućnosti, šta može, a šta ne može da uradi na terenu kao i poznavanje saigrača i protivnika.
Koliko se samo puta trener iznervira kada njegov centar poželi da izigrava pleja, počne da dribla i upropasti akciju. Ili kad specijalac za odbranu (citaj: Čakarević ) poželi da pokaže da zna da poentira i počne da ređa promašaje. Ili kad krilo šutne trojku znajući da ne može da pogodi okean sa broda, ne shvatajući da je ostavljen sam, baš zato što ne zna da šutne. Za skaute i trenere je važno da zna da li igrač može da igra u okviru svojuh mogućnosti i ako ne, da li to može ispraviti.
Poznavanje vrlina i mana saigrača, raspoloženja i toga da li je psihički u meču ili ne. Plej koji dodaje loptu visokom igraču koji postuje sa leve strane, ali nema nikakav levi ulaz. Ili plej koji primećuje da krilo ne može da promaši i konstantno mu dodaje loptu. Ili dodavač koji vidi da mu je saigrač u okviru distance sa koje može da pogodi pa mu doda loptu.
Naročito u NBA, ali i na vrhunskom evropskom nivou, baš dobri igrači poznaju sve vrline i mane protivnika, proučavaju ih i koriste prednosti iz njih. Sećam se Chrisa Mullina iz Warriorsa, mogao je tačno da vam kaže sve o protivniku, kako se kreće, koju stranu preferira, da li bolje šutira sa leve ili desne strane itd. Igrač kao Jason Kid ide i korak dalje, on takode zna šta igrači koji čuvaju njegove saigrače mogu da urade i koristi to da uključi saigrače u utakmicu i omogući im lake šuteve. Neki igrači su odlični u prepoznavanju mismatcha i upotrebljavaju to u svoju ili korist svojih saigrača.



Last edited by Dock at 3/31/2013 5:12:43 AM