BuzzerBeater Forums

Kad smo vec kod juniorske kosarke,da li neko zna nesto o Jokicu iz Mega Vizure?Na zadnjoj utakmici je imao 31 poen,36 skokova i indeks 65.Ne secam se da sam vidio dosad takav indeks,cak i u juniorima,a moram priznati da dosad nisam cuo da je ovaj momak igrao za neku od reprezentativnih selekcija.Ako jeste onda je moj propust:)


Last edited by zalosna sova at 3/31/2013 3:25:54 AM

Decko je iz Sombora. Tek ce se pricati o njemu.

BigFish je u pravu a i ne bio kad je i on iz Sombora... Decko je ako se ne varam 95. godiste i ima oko 210 visine... Mislim da si malo preterao sa skokovima jer kada sam citao vest mislim da je pisalo 31 poen i 29 skokova ali indeks je bio tu negde kako si napisao oko 65 jer je imao i 5-6 asistencija... Bice dobar "mali" samo da ne ode za parama kao Musli pa na kraju da izadje drvo nevidjeno od njega... :/

Rob Meurs je dugo godina radio kao skaut za NBA timove od 1989-2008 (New Jersey Nets, San Antonio Spurs, Golden State Warriors) a paraleleno sa tim je osnovao i vodio agenciju za skouting Court Vision u periodu 1991-2010 . Ovaj holandjanin najveci uticaj je ostavio u San Antoniu koji je vodjen njegovim izvestajima draftovao 1999 Manu Djinobilija kao 57 pika i 2001 Tonija Parkera koa 28 pika.
Rob Meurs je poginuo 2010 u saobracajnoj nesreci.

Pre nekog vremena sam naisao na njegov fenomenalni tekst o tome kako prepoznati talenat, pa za sve nas ljubitelje kosarke, amaterske skaute, vecite selektore evo zanimljivog stiva

Kako oceniti talenat - Rob Meurs

Kako su se granice širom sveta otvorile i svet postao manji, procena talenta je postala oblast u koju elitni klubovi mnogo ulažu.
1998. Dirk Nowitzki je draftovan od strane Dallas Mavericksa kao relativno nepoznat (naročito u USA) igrač koji čak nije igrao ni u najboljoj nemačkoj ligi. Kada se vratimo u 2006. vidimo NBA i Evropske klubove koji imaju na tuce skauta koji traže vrhunske igrače širom planete, iako su šanse da će pronaći novog Novickog u najboljem slučaju mršave.
Jedan od najboljih u poslu međunarodnog skautinga je Rob Meurs.
Meurs je prvi koji je profesionalno počeo da se bavi skautingom i radio je za brojne NBA, NCAA i evropske klubove.
nakon dugogodišwe igračke i trenerske karijere u Holandiji, pre 18 godina je počeo da se bavi skautingom.
Pre nego što je postao profesionalni skaut, 10 godina je radio kao nastavnik fizičkog u vojnoj školi u Holandiji.
U ovoj seriji članaka, Meurs objašnjava svoje razmišljanje o proceni talenta, pitanje od vitalnog značaja za košarkaške trenere na svim nivoima.
Treneri na svim nivoima, od mlađih selekcija pa do nacionalnih reprezentacija, moraju biti u stanju da prepoznaju mogućnosti i potencijal mladih igrača da igraju u vrhunskom rangu.
Šta je talenat?
Kada su me iz FIBA Evropa pitali kako objašnjavam to što mnogi talentovani mladi igrači iz mlađih nacionalnih selekcija nikad ne ispune očekivanja, a neki od njih i totalno iščeznu, moja prva reakcija je bila :"da li su oni stvarno bili toliko talentovani ili smo im mi prišili tu etiketu iako nikada nisu imali vrhunski potencijal?" Moja druga misao je bila "šta uopšte znači uspešan?"
Pre diskusije o proceni talenta, neophodno je definisati reč talenat. Ne znam da li postoji prava definicija, ali kada pričamo o tome da li će igrači biti uspešni u budućnosti ili ne, prvo moramo znati šta uopšte predstavlja talenat?
Mora da postoji odnos između talenta i postignutog uspeha. Da li je uspešan samo onaj ko igra u NBA, ili je dovoljan uspeh i biti zvezda evropske košarke? Šta je sa igračima koji nikada nisu postali zvezde, ali su celu karijeru proveli u vrhunskim timovima poput Reala, Fortituda, Efesa, Asvela (? - čuđenje prevodioca :) ), Albe (?? - zaprepašćenje prevodioca :)) ), da li su ti igrači uspešni?
Ako odete na bilo koji turnir mlađih reprezentativnih selekcija, naići ćete na veoma talentovane igrače koji će imati veoma dobre karijere, ali nikada neće biti NBA zvezde. Važno je razgraničiti da potraga za talentom ne znači obavezno i pronalazak budućeg NBA superstara ili vrhunskog evropskog igrača, već talentovani igrači mogu biti i oni koji će igrati na različitim nivoima u različitim ligama.
Mislim da se svi slažemo da talenat ne predstavlja samo jednu stvar, već nekoliko različitih aspekata. Svi mi tražimo novog Jordana ili Nowitzkog iako ni oni nisu bili savršeni u svim aspektima igre. Mi jurimo utopiju - "Savršenog igrača".
Ja talenat delim na 4 glavna dela: fizički talenat, mentalni talenat, veštinu i košarkašku inteligenciju, odnosno osećaj za igru.

Last edited by Dock at 3/31/2013 5:10:25 AM

Samo da ne zavrsi kao Raduljica, znam ga jos dok je dete bio, imao je nevidjene predispozicije, ali otisao je u Efes za parama i tu se prica zavrsila..

Fizički talenat
Obično počinjem da ocenjujem igrače kada imaju 15, 16 godina i pažnju obraćam na stvari koje se teško menjaju tokom vremena, kao što je fizički talenat.
Visina i veličina se ne uče, a struktura kostiju i zglobova se ne menja. Struktura mišića je takoće gotovo nepromenjiva - ne može se preći sa sporih na brzotrzajna mišićna vlakna. Očigledno je da igrač koji je eksplozivan i brz ima bolja košarkaška oruđa nego spor igrač.
Ovo ne znači da se fizikalije ne mogu istrenirati, treningom u teretani postajete snažniji, veći i dobijate veću masu. Sa vežbama agilnosti možete ubrzati reakcije i poboljšati koordinaciju, ali ne možete promeniti tip tela i strukturu mišićnih vlakana. Brzina se veoma teško stiče treningom i teško unapređuje.
Pažnju obraćam na telesni tip, agilnost, brzinu, skočnost, snagu i koordinaciju. Gledam ramena, kosti, zglobove, telesnu masnoću, strukturu mišića, veličinu šake i stopala, raspon ruku i dužinu nogu.
Mislim da postoji idealna građa za košarkaša i dobar primer igrača približno idealne građe je Darko Miličić. On ima fizičke predispozicije za odličnog košarkaša jer ima odličnu građu sa jakim ramenima, dugim rukama i nogama, visinu, snagu, ne preveliku masu i dobru koordinaciju, drzinu i atletske sposobnosti. Za mene je on igrač odličnog fizičkog talenta, što ne znači obavezno da je generalno talentovan.
Jedna od zemalja koja selektuje mlade igrače po njihovom fizičkom talentu je Srbija. Oni čak imaju i specijalizovane trenere čiji glavni zadatak je testiranje fizičkog potencijala mladih igrača, starosti od 10-12 godina. Oni su razvili seriju testova koje koriste u odabiru igrača (dok još ne postanu igrači) za različite košarkaške programe.
Mentalni talenat
Još jedan faktor koji se teško menja kod igrača je mentalni talenat, odnosno, šta se dešava u njihovim glavama. Čak i sportski psihijatri razbijaju glave smišljajući način kako ovaj talenat izmeriti i kako uticati na njega ili ga trenirati.
Ja delim mentalni talenat na 3 dela.
Prvo je ono što većina ljudi vidi kao radnu etiku i čvrstinu, kako se nose sa fizičkim delom igre, da li nastavljaju da igraju/treniraju kada su roviti, umorni, prebijeni i da li unose celog sebe u igru. Lično, više volim čvrste radnike, jer se na njih uvek možete osloniti da će dati sve od sebe i da se neće predati. Ako su i malo drski uz to, još bolje.
Drugi deo mentalnog talenta je koliko igrač može da istrpi i kako reaguje na pritisak. Na primer, kako se ponaša kada se pobeđuje i gubi, kako podnosi kritiku, novinarsku hajku, saigrače koji pogreše, sudije, trenera, navijače i povrede.
Treći deo ne mogu baš da definišem, zovem ga x-faktor, koliko stvarno igrač želi da pobedi i na šta je sve spreman da bi došao do krajnjeg cilja, da postane broj jedan.
Šta će uraditi sa svojim socijalnim životom, hobijima, drugim sportskim aktivnostima, školom, količinu uloženog vremena,... Za takve igrače se ceo svet vrti oko njih. Svako oko njega treba da se orijentiše prema ovom sportisti i da služi njegovom krajnjem cilju. Ovi sportisti imaju veoma visok nivo samopouzdanja, oni znaju (a ne misle) da su najbolji i ponašaju se tako.
Konstantno postavljaju visoke standarde i podižu letvicu, spremni su da celu godinu treniraju kako bi bili brži za jednu stotinku od protivnika, ostaju sat vremena posle treninga da vežbaju šut za tri poena da bi sledeće sezone imali jedan odsto bolji šut.
I u sportu i u drugim aktivnostima, niko ne dostiže vrhunski nivo bez jedinstvenog stava prema uspehu i spremnosti za žrtvovanjem. Čak i ako to znači da neće provesti ni malo vremena sa porodico, ili spremnost da gazi preko ljudi da bi došao do vrha, šta god je potrebno da bi postao najbolji. U sportu, ovakvi ljudi su često sebični i često nevoljeni. Ipak, to ne znači da su loši ljudi van terena i hale.
Za mene je ovaj x faktor presudan i on pravi razliku između dobrog igrača i malog broja vrhunskih, koje mi skauti tražimo.

Last edited by Dock at 3/31/2013 5:11:40 AM

Kako saznati više o mentalnim faktorima?
Ja posmatram i procenjujem ponašanje na i van terena, pričam sa igračima, trenerima i novinarima. Pratim njegove reakcije prema saigračima, trenerima, sudijama i navijačima. Ponašanje u trenucima kada ne ide, da li će spustiti glavu ili pružiti dodatan napor. Posmatram govor tela, pokrete ruku i način na koji se oblači. Da li je skoncentrisan, kakve emocije pokazuje i da li ulazi u tuče. Da li će odustati, potonuti sa timom, može li iskočiti i poneti tim u teškim momentima, da li je lider ili pratilac, ali najviše od svega, verujem svojoj intuiciji.
Volim čvrste, nezgodne (da ne kažem za'ebane) likove protiv svako mrzi da igra, neke kao što je Ben Wallace.
Najveći deo njegovog mentalnog sklopa se ne može istrenirati ili promeniti. U psihologiji je generalno prihvaćeno da se većina ovih osobina formira tokom ranog detinjstva i ostaje manje-više nepromenjiva nakon puberteta.
To je kombinacija genetike i okoline.
Kada osoba odraste, može u određenoj meri da racionalizuje svoje ponašanje, ali se ličnost pri tome ne menja, osim u slučaju oštećenja mozga. Mislim da je za trenere koji rade sa igračima mlađim od 15, 16 godina važno da rade na njihovom ponašanju, mentalnom treningu, disciplini,...
Verujem da su neki delovi vezani za fizički talenat, kada mekši igrač fizički ojača ponekad postane i mentalno čvršći.
Lično mislim da veći deo uspeha sportiste dolazi iz njegovog mentalnog talenta, a opet tako malo znamo o njemu, kako ga proceniti, predviditi i uticati na njega.
Osećaj za igru
Ključni aspekt u pronalaženju talenta je potraga za igračima koji inaju osećaj za igru. To nije samo osećaj koji igrač ima da bi doneo najbolju mogucu odluku, pronašao najbolju soluciju u deliću sekunde i razumeo postavke, vec i poznavanje sopstvenih mogućnosti, šta može, a šta ne može da uradi na terenu kao i poznavanje saigrača i protivnika.
Koliko se samo puta trener iznervira kada njegov centar poželi da izigrava pleja, počne da dribla i upropasti akciju. Ili kad specijalac za odbranu (citaj: Čakarević ) poželi da pokaže da zna da poentira i počne da ređa promašaje. Ili kad krilo šutne trojku znajući da ne može da pogodi okean sa broda, ne shvatajući da je ostavljen sam, baš zato što ne zna da šutne. Za skaute i trenere je važno da zna da li igrač može da igra u okviru svojuh mogućnosti i ako ne, da li to može ispraviti.
Poznavanje vrlina i mana saigrača, raspoloženja i toga da li je psihički u meču ili ne. Plej koji dodaje loptu visokom igraču koji postuje sa leve strane, ali nema nikakav levi ulaz. Ili plej koji primećuje da krilo ne može da promaši i konstantno mu dodaje loptu. Ili dodavač koji vidi da mu je saigrač u okviru distance sa koje može da pogodi pa mu doda loptu.
Naročito u NBA, ali i na vrhunskom evropskom nivou, baš dobri igrači poznaju sve vrline i mane protivnika, proučavaju ih i koriste prednosti iz njih. Sećam se Chrisa Mullina iz Warriorsa, mogao je tačno da vam kaže sve o protivniku, kako se kreće, koju stranu preferira, da li bolje šutira sa leve ili desne strane itd. Igrač kao Jason Kid ide i korak dalje, on takode zna šta igrači koji čuvaju njegove saigrače mogu da urade i koristi to da uključi saigrače u utakmicu i omogući im lake šuteve. Neki igrači su odlični u prepoznavanju mismatcha i upotrebljavaju to u svoju ili korist svojih saigrača.



Last edited by Dock at 3/31/2013 5:12:43 AM

Poznavanje postavke i koncepcije igre i predviđanje akcija. Ne trudite se samo da pravite završne pasove, vec gledajte da napravite dodavanje koje ce prethoditi asistenciji (jedan od razloga zašto se plejmejker ne može oceniti isključivo brojem asistencija. primedba prevodioca). Potrudite se da razvučete odbranu dobrom spoljnom igrom, kako bi centri imali više prostora. Sačekajte i donesite pravu odluku koju akciju kada pozvati. Naučite akcije, ali ih ne izvodite mehanički. Ovde dolazimo do kreativnosti igrača koja zavisi od njegove veštine i ogleda se u pronalaženju rešenja i pravih odluka u novim, neuvežbanim situacijama. Tajming i preuzimanje odgovornosti da se uradi nešto drugačije. Pravilna raspodela vremena za napad i čuvanje lopte kada treba.
Očigledno je da pozicija igrača ima dosta veze sa njegovim osećajem za igru i sa tim šta se od njega očekuje. Plejmejkeri moraju biti treneri na terenu i imati najveću odgovornost u donošenju odluka, osim toga i lopta je najviše u njihovom posedu. Oni su začetak svake akcije koja rezultira košem. Visoki igrači u reketu su realizatori akcija i moraju znati kada i gde da se postave i odlučiti koji potez je najbolji u kojoj situaciji, ali teško da moraju razmišljati o saigračima, čak i kad su u boljoj poziciji.
Osećaj za igru ima dosta veze sa kreativnim odlukama, koje delom mogu biti naučene, ali uglavnom su urođene. One imaju veze sa godinama i iskustvom, ali i sa košarkaškom IQ-om i inteligencijom uopšte. Što je češce igrač u teškoj situaciji, to bolje zna da je reši (za kraće vreme). Brzina odluka je veoma bitna. Mladim igračima treba više vremena da pronađu pravo rešenje, i često zakasne da urade pravu stvar. Isto tako i igračima koji dolaze iz nižeg ranga takmičenja treba vremena da se prilagode bržem tempu igre. Što je brža igra to je teže neiskusnim igracima.
Trenerima i skautima nije uvek lako da prepoznaju osećaj za igru kod igrača, mogućnost donošenja pravih odluka i napredovanja, košarkaški IQ, da li drugi faktori utiču na njegove odluke, itd., za šta je potrebno više vremena nego za procenu fizičkih predispozicija, za šta je dosta nekoliko sekundi/minuta. Morate ga pratiti duže i videti u različitim situacijama. Kao trener i skaut morate stvarno razumeti igru a onda se staviti u položaj igrača kojeg pratite. Da li bih i ja postupio isto, da li je igrač mogao bolje, da li su ga saigrači shvatili, da li je trener zahtevao od njega da igra na određeni način, da li su sudije imale uticaja, da li konstantno pravi iste greške, itd. Pažnju obratiti i na spoljašnje uticaje: šta se desilo pre meča, da li mu je žena trudna, da li dobija platu (stipendiju :) )na vreme, koliki je pritisak zbog važnosti meča,... Karakter igrača, da li je stidljiv ili ne, egoista, da li je spreman da rizikuje, da li oseća odgovornost, komunikativnost, da li je podložan uticajima. Kako reaguje na tajm-aut? Da li prihvata savete trenera i saigrača? Da li komunicira sa trenerom? Da li objašnjava akcije saigraču? Da li gleda snimke mečeva? Šta radi za vreme treninga, da li sasluša a onda proba da uradi nešto drugačije, da li traži od trenera pojašnjenje, da li sam uzima tablu i nacrta akciju?
Osećaj za igru, više nego fizički i naročito mentalni talenat, i sposobnost donošenja pravih odluka se mogu donekle istrenirati, ali to nije lako i zahteva dosta vremena. Neki igrači nikad neće donositi dobre odluke, drugi taj segment mogu dosta unaprediti, ali generalno svi mogu makar malo napredovati, ako ništa drugo, u ponavljanju istih grešaka. Iskustvo je ključna reč, proba, stavljanje igrača i tim u različite situacije, zahtevanje od njih da razmišljaju, traženje rešenja uz davanje jednostavnih uputstava, puštanje snimaka, kako njihovih tako i ostalih mečeva.

Postoji nekoliko različitih modela po kojima se uči i strategija o kojima ne želim da pišem u ovom članku. Jedna stvar koju želim da pomenem je aplikacija koja se koristi za obuku pilota borbenog aviona u Izraelu i koja je prilagođena košarkaškim situacijama. U veom jednostavnoj igri ( ne košarkaškoj) igrači uče pa predpostavljaju, donose odluke u deliću sekunde, prepoznaju situaciju, reše komplikovane probleme, itd. Program postaje teži kako igrač napreduje. To i nije pravi program, više koncept spoznajnog učenja košarke i dodatni način učenja koji se ne zasniva samo na satima treninga u sali i što je još važnije, mogućnost da se popravi način na koji igrač donosi odluke.
Nivo veštine
Veštinu je najlajše prepoznati i proceniti. Prilično je objektivno da li je igrač levoruk ili desnoruk, da li koristi krosover dribling, može li da pogodi van linije za tri poena, da li zna da doda od parket, da li koristi horog, može li da se kreće u odbrambenom stavu, itd. Svi treneri i skauti to vide, ali trik nije u prepoznavanju veštine, već na kojem će nivou i u kojim situacijama igrač biti u mogućnosti da ih koristi.
Da li su neke veštine bitnije od drugih? Mislim da se svi slažemo da jesu. Igrač bez šuta ili ulaza je automatski limitiran na epizodistu. Igrač bez driblinga ne može biti kreativan u igri 1 na 1. Ako igrač ne zna da doda loptu ne može učestvovati u timskoj igri i praviće mnogo grešaka. Ali igrač koji nema dobar odraz ili je slab bloker i dalje može postati vrhunski igrač. Ne znam da li je iko ikada rangrao veštine po značaju, ali bi bilo dobro sprovesti istraživanje među trenerima i skautima kako oni gledaju na ovo. Verovatno se mišljenja razlikuju po državama i trenerskim filozofijama, čak i tamo gde zdrav razum govori koje veštine su najbitnije.
Mentalni i fizički pritisak utiču na korišćenje veština. Igrač iz nižih liga koji krosoverom izbacuje protivnike istog uzrasta kao od šale na višem nivou takmičenja verovatno neće biti u stanju da uradi isto, jer su mu protivnici fizički jači i bolji defanzivci. Ulozi se sve više podižu i igrač dva puta promisli pre nego što načini potez i samim tim ga ne može ponoviti kako zna. Nevezano sa rangom takmičenja možete imati dva igrača istih veština, isto ih oceniti, a opet jedan od njih može igrati na nivou vrhunskog igrača, a drugi samo na nivou dobrog igrača. Mi skauti i treneri moramo da predpostavimo da li mlad vešt igrač može da radi isto i na višem nivou i/ili u konkurenciji starijih igrača i oceniti ga u skladu sa tim. Može li da se poboljša?
Šta je definicija veštine, kako ona izgleda i koliko je efikasna? Na primer, nisko krilo sa ružnim šutem koji vas natera da zaplačete kada potegne za tri, ali kada pogledate statistiku, njegov procenat je 40%, da li je to loša veština? Nivo veštine se više odnosi na učinak, da li je šut, dribling ili pas efikasan, a ne kako estetski izgleda. Pitanje za trenere/skaute je da li bi bio efikasniji kada bi se promenio, možemo li ga poboljšati, možemo li igrača naterati da radi isto na višem nivou?
To nas dovodi do dve teme o veštinama koje su bitne u procenivanju da li igrač može napredovati.
Prvo, fizički limiti ili još dalje, medicinski limiti utiču na konačan nivo performansi. Šut je dobar primer: ako imate lošu koordinaciju mnogo je teže postati dobar šuter. Igrač sa limitiranu rotaciju ramena nikad neće biti u mogućnosti da šutira tako dobro kao igrač sa "glatkom" ramenima. Razmislite i oigračima sa jakim, mišićavim ramenima/torzom koji ne mogu da imaju dobar izbačaj. Koordinacija, snaga, brzina i fleksibilnost imaju veliki uticaj na učenje i korišćenje veština.



Last edited by Dock at 3/31/2013 5:13:47 AM

Druga stvar je učenje motornih veština. Neki igrači će pokupiti veštine u trenutku, dok drugima treba mnogo ponavljanja pre nego što izgrade veštinu, ako ikada i uspeju. Sećam se mog školskog druga na koledžu za fizičku edukaciju, koji je nakon jedne demonstracije vežbe na vratilu seo, mentalno je uvežbao i popeo se na vratilo i odradio vežbu, dok je meni trebalo nekoliko dana da uspem, a ja nisam najgori u učenju motorike. Ne želim da prolazim kroz sve modele i strategije učenja motornih veština, ali su one bitan segment za procenu nečijeg napretka ili budućnosti igrača. Možda je ovo za neku drugu temu.
Ono gde svi možemo da se složimo je da se veštine mogu uvežbati i to dosta. Neke veštine se uče od malena, dok fizički i mentalni trening mora početi u pravo doba. Ono što se trudimo da postignemo je izgradnja automatizma i kopije jednostavnih i kompleksnih motornih veština. Igrač ne sme da razmišlja o mehanici driblinga, dodavanja, šuta, itd za vreme meča, on to jednostavno treba da uradi, kao u vožnji automobila.
Za skaute je interesantno da znaju poreklo igrača, zemlju iz koje dolazi i ko ga je i gde trenirao. Razlike u košarkaškoj kulturi, istoriji, filozofiji i stilu igre imaju veliki uticaj na veštine igrača. Bivše jugoslovenske zemlje su ulagale više u razvoj pravih košarkaških veština i kretnji i prave mehanike šuta, za razliku od većine zapadnoevropskih zemalja. U Evropi se generalno više daje na značaju dodavanje nego u Americi. U zemlji kao što je Litvanija gde je košarka gotovo religija provode sate i sate na razvoju jedne veštine, dok u mojoj zemlji rizikujete sudsku tužbu ako to zahtevate kao (košarkaški) trener.
Generalno, veština se može naučiti i tu nastupa dobar trener sa svojom voljom i posvećenim vremenom i željom za radom sa mladim igračima.
Fizički, mentalni, osećaj za igru i veština su 4 aspekta procene talenta, možda se može pridodati i sposobnost učenja. Mi skauti i treneri znamo sve ovo ali opet propustimo jako dobre igrače, proglasimo talentovanim igrače koji se nikad ne razviju ili čak potpuno nestanu. To nas vraća na ono "šta se dešava sa (takozvanim) talentovanim igračima koji nikada ne dostignu očekivani nivo".
Već sam pominjao pitanje "da li je igrač za koga se dok je mlad proceni da je talentovan stvarno talenat, ili smo pogrešili u proceni?" Sada ću se osvrnuti na (spoljašnje) faktore koji utiču na karijeru talentovanog košarkaša.
Odluke u karijeri
Mnoštvo spoljnih faktora određuje da li će igrač biti uspešan, ali sve se svodi na donošenje dobrih odluka, kao uostalom i sve u životu. Ne kažem da je lako, često ne znate kakav će rezultat imati vaša odluka, odluka koja izgleda kao dobra u trenutku kada ste je doneli može lako da se pokaže kao loša u dužem periodu razvoja igrača. Planiranje karijere, kada doneti odluku, ko će biti uključen u nju, na šta se odnosi, ko je već prošao kroz to, gubitak jedne godine ne mora biti krucijalan za celu karijeru, koji su objektivni ciljevi u karijeri, itd.
Podučavanje
U procesu u kojem talenat postaje zvezda treneri su ključni faktor. Jako je bitno za mlade igrače koji pristupe timu da je trener spreman da radi sa njima i usmeri ih u pravom smeru.
Da li se ličnosti trenera i igrača poklapaju? Da li je čvrst, zahtevan, iskren, strpljiv, težak radnik? Šta je rezultat treniranja mladih igrača? Da li trener ima pritisak da osvoji prvenstvo ili obezbedi opstanak? Da li će koristiti igrača na pravi način kako bi se razvio ili će njime samo popunjavati rupe u timu? Da li je trener učitelj ili samo trener na terenu? Ko su mu pomoćnici?
Samo zato što igrač ima 2,13 ne znači da mora da igra centra, možda može biti potencijalna trojka, ali uvek ima trenera koji to ne mogu (ne žele) da vide. Generalno, viđao sam greške trenera u proceni igrača i uklapanju u koncept tima. Jako je bitno da se igrač uklopi u sistem koji mu odgovara.


Last edited by Dock at 3/31/2013 5:14:41 AM

Klubovi često dovode mlade igrače za koje procene da su talentovani i očekuju od njih da istog trenutka doprinesu timu. Ali stvari lako mogu poći naopako ako su igrač i trener pod pritiskomm tim izgubi par utakmica, i pre nego što se okrenete, igrač završi na klupi. Mnogi treneri misle da nisu dobili posao da bi razvijali igrače, već da bi donosili pobede, često je to konflikt interesa, pogotovo ako trener nema podršku kluba.
Ima i trenera ( i roditelja ) koji žele da promene igrača po svaku cenu. Kao kad stavite krilnog igrača od 2,03 na četvorku ili nekoordinisano veliko dete na poziciju spoljnog igrača kako bi postao novi Nowitzki.
Vreme na terenu
Da li ovo uopšte moram da objašnjavam?
Sati vežbanja
Očigledno je da više sati u treningu daje bolje rezultate. U Evropi se od kluba do kluba razlikuje vreme koje mladi igrači provode vežbajući. Generalno (naravno uvek ima izuzetaka) u zemljama kao što su Holandija, Danska ili Engleska treninzi su 3-4 puta nedeljno po 2 sata, dok u Španiji, Francuskoj, Italiji ima bar 5 treninga nedeljno trajanja 2-3 sata, dok u baltičkim i istočnoevropskim zemljama treninzi su 5-6 dana u nedelji, po dva treninga dnevno. Talentovani igrači iz zemalja u kojima se više trenira imaju veće šanse da postanu vrhunski igrači.Da li ćete imati više vremena za rad sa mladim igračima ima veze sa košarkapkom kulturom, socijalnim i ekonomskim uslovima, smeštajnim uslovima, profesionalizmom,itd.
Nivo takmičenja
Za razvoj mladih igrača je bitna mogućnost da igra na nivou koji mu pruža izazov, ako ste talentovani 16-godišnjak bolje da se svako veče mučite sa 18-godišnjacima nego da dominirate u svakom meču u svom uzrastu. Takođe, ako imate bolje takmičenje, kao u Španiji ili Hrvatskoj u odnosu na Irsku ili Finsku, sigurno ćete se razviti na višem nivou.
Stil igre
Ako ste igrač tempa i odete u klub koji igra sporu igru na dug posed, to vam neće mnogo pomoći. Postaćete bolji u pozicionoj igri, ali ne i ako ste igrač koji voli bržu igru i trči i puca. Kao što francuski timovi, koji su puni atletama, igraju brzu, atletsku košarku i ako se nađete u takvom timu kao spor igrač koji preferira pozicionu igru, nikada nećete videti loptui nećete razviti svoju igru.
Fizički faktor
Ako ste dominantan atleta ili fizički razbijač u mlađim kategorijama ne garantuje da isto možete raditi i na profesionalnom nivou. Mnogo puta se igrači koji su sa 16 godina fizički dominantni zanesu da ne moraju dalje da unapređuju dalje svoju igru, već da mogu da se oslanjaju na svoju snagu. Kako igrač raste, tako ga ostali fizički sustižu, možda zato što se sporije razvijaju ili zato što više rade, ili kompenzuju boljom veštinom, i fizička prednost iz mlađih dana nestaje. Ovo može da se razlikuje od regiona, od države do države, mediteranci se generalno brže fizički razviju nego deca u zapadnoj Evropi.
Novac
Novac je faktor u košarci koji utiče na sve igrače, ali ne bi trebalo da utiče na mlade igrače, nažalost, mnogo puta utiče i stvara negativan uticaj na razvoj mladog talenta.
Ima dobrih agenata, savetnika, roditelja, trenera i drugih koji će reći klincu da će novac doći kasnije i da je sada vreme za razvoj, ali većina ima znak dolara ili sada znak evra u očima. Uložite prvo u budućnost da biste je kasnije unovčili. Kada bih hteo da budem advokat, morao bih da idem u školu i na fakultet pre nego što bih mogao da se bavim tim poslom i da zarađujem od njega. Ovo zanemarujemo u košarci, mnogo dece (roditelja) poludi kada vidi veliki ugovor. Koliko se samo puta desi da mlad igrač vidi svoju prvu (preplaćenu) platu i pomisli da je već uspeo, zadovolji se i prestane da još više radi. Kada mu se prvi ugovor završi, teško da ćete više ikada čuti za njega.


Last edited by Dock at 3/31/2013 5:15:38 AM