Tekst je preuzet sa foruma Avangarda, autor je Andrija
Evo ovako. Predavanje DV-a u firmi kod mene od 20.06.2013. godine na temu „Stvaranje uspešnog tima“. Snimao sam telefonom, tako da nije kompletno, snimak je očaj i nisam mogao da ga okačim, ali ću preneti neke delove predavanja, koje razanam. S obzirom da mi treba mnogo vremena da razaznam šta priča i da otkucam, lepiću deo po deo.
„Stvaranje uspešnog tima“ - Dusko Vujosevic
Sportom se bave ljudi koji hoće da se istaknu, koji žele da budu u centru pažnje, često puta i ego-manijaci i to neko njihovo okruženje je neko ko im daje gas na ludilo te vrste i u principu to je težak narod. Veliki je posao trenera da uspe da postavi da svi koji su tu budu u funkciji tima. Da ne zaboravim, ja im kažem da je tim kao posada podmornice, kad jedan pogreši, svi su mrtvi. Tu kad počne neka priča da postoji neka njihova privatnost i sve, naravno da postoji privatnost, međutim s obzirom da od toga da li je npr jedan igrač važan u timu, da li se razboleo pa izostaje sa jako važne utakmice, ne može biti njegova privatna stvar. Da li je bandažirao, zaštitio zglobove, da li je legao na vreme, da li je konzumirao alkohol, pušio, nije to njegova privatna stvar. On pripada timu dok traje takmičenje i mora da se ponaša pre svega da obezbedi to zdravstveno stanje koje mu omogućava da bude u dobroj formi, a da ne pričam da tim predstavlja, ne samo na treningu, već na svakom mestu i da treba da tim reprezentuje na neki dostojan način. Ono od čega se počinje, i od čega ja počinjem, to je selekcija. Mi, u Partizanu, nemamo materijalnih uslova da da pravimo onu selekciju koja bi bila ispravna, a to je da biramo jedne godine tim pa da zadržavamo ono što je najkvalitetnije, a ono što se pokazalo kao problematično da eliminišemo i da na njihova mesta dovodimo ono što se pokazalo kao potrebno i tako da se ima jedan vremenski period gde oni dugo zajedno rastu, poznaju jeda drugome navike, razvijaju se kao tim dug vremenski period, napredujući naravno svaki dan na maksimalno mogući način. Mi, prosto smo u situaciji da moramo da prodajemo da bi opstali igrače pre negošto bi dostigli punu zrelost, da postignu maksimalan rezultat i da dostignu maksimalnu cenu. Često se dešavalo da sezona počinje sa velikim naporom, neki kamen da se gura prema vrhu i da se završi ta sezona, da se izgura kamen do vrha i da opet počinje sledeća sezona, a taj kamen je dole ponovo na onom istom položaju. Ali opet, taj sizifovski deo posla, umara i deo posla čini bez velike svrhe, treba se boriti da se zadrži neka velika motivacija, kad si svestan da je igrač od prošle godine, kada bi ostao godina dana duže, da bi imao priliku da igra za neki veliki trofej, a da mi mogli da uspostavimo puno veću cenu nego ovako kako je prodat, ranije, pre vremena itd.
Kod te selekcije ja gledam da to pre svega budu dobri ljudi. Ko je dobar čovek? Dobar čovek je onaj koji radi dobra dela. Ja se uvek sećam kada sam išao u školu, polomi jedan momak prozor i dolazi direktor gimnazije i počne da viče da će da kazne čitav razred, ovaj ćuti, i javi se neki sasvim treći čovek i kaže „ja sam“. To je dobar čovek, koji na sebe prima tuđu grešku. Od samog nekoga starta to moraju da budu ljudi koji imaju tu vrstu pameti da misle kroz zajednički timski posao, kolektivno,koji imaju veliku želju da dobiju utakmicu, da se istaknu, ali ne žele sebe da istaknu u odnosu na svoje saigrače. Jel prosto mi ih učimo od prvoga dana da igra naravno pojedinačni kvalitet tih igrača u zajedničkom poslu, u zajedničkom dejstvu ne može da bude prost zbir, ako jedan vredi 3, a drugi 4, da u njihovoj saradnji to bude 7. Međutim, neki put ne mogu ni 7 ili manje. Nego da kvalitet te saradnje i emocije budu takve da kad to funkcioniše to bude 9.
Last edited by Dock at 6/22/2013 4:52:01 AM