BuzzerBeater Forums

Ne razumemo se nikako.. Ne upinjem se ja tebi da objasnim da zvezda radi bolje sa mladima, prica je bila o domacim igracima, a jedini takvi mladi i talentovani igraci igraci iz oba tima su Milutinov i Bogdanovic na jednoj i Mitrovic i Cvetkovic na durgoj strani.. Partizan pored njih ima 3 mlada stranca koje forsira.. Svi ostali su vec formirani igraci i popunjavaju broj, a naveo sam ti Subotica kao primer istih godina kao Gagic ili Musli, takodje i Lazic i o njihovom napretku je smesno uopste pricati, jednostavno limitirani igraci.. Takodje, od ova 4 igraca videcemo da li ce bilo ko postati kvalitetan igrac, jer i dalje stojim pri tome da je za ovih 12 godina jedini kvalitetan domaci igrac koji je izasao iz Partizana Krstic.. Jos jedna jako bitna stvar je da zvezda do sada nije mogla da privuce mlade igrace i da su svi redom odlazili u partizan, a retko koji je bas ponikao u partizanu.. Od kako postoji ova prica sa FMP-om i koncepti se drasticno razlikuju.. Milutinov dobija po max 5 min po mecu, nekada i manje, dok igraci zvezde koji inace dominiraju u tom uzrastu svoje minute dobijaju u FMP-u, pomenuti Ristic, Tejic, Rebic itd.. Ako se pokazu u pravom svetlu tu sledi prekomanda u Zvezdu.. Partizan mozda to isto radi sa Megom, ili mozda Misko i Dule zajedno, pa samim tim i balvani kao sto su Gagic i Musli zavrse u reprezentaciji, treba to uvaljati nekome :) Nije na odmet napomenuti da je isti menadzer i partizanovih francuza..

Ma dobro batali sad raspravu ionako je besmislena evo izasao season 24 news post :)

Nigde ja nisam rekao da je Musli napredovao, sacuvaj me Boze te konstatacije.Rekao sam da, valjda si shavtio ironiju, da mu zelim da nastavi da igra kao sto je igrao u finalu.
Dalje, ja sam svestan da ni Lazic, niti Subotic, nemaju kvalitet za ozbiljnu kosarku.Lazic je borac, srcan igrac, mogao bi da posluzi kao igrac zadatka.Subotic je dostigao svoj vrhunac, dalje od ovoga ne moze, nadam se da ce srecu potraziti na drugom mestu.
Istog sam misljenja i za Mulsija i Gagica, oni od ovoga ne mogu bolje, koliko god im ti sansi budes pruzao.
Lucic i Milosavljevic su druga prica.Gagi "budala" je odavno dosegao svoj limit, klasican igrac zadatka, veoma zahvalan i jako pouzdan suter.O njemu sam dosta napisao kada se pricalo o reprezentaciji, kao i o Lucicu.
Jeste, Marko Tejic i Dusan Ristic, o njima sam pricao, a carsija o njima bruji vec duze vreme.Meni se Ristic mnogo svidja kako igra, zaista mu zelim da ga povrede zaobidju, da nastavi da trenira i izraste u vrhunskog igraca.
Obaska to sto ga ljudi hvale preko raznih portala, treba decka videti uzivo, tek onda shvatis koliko je ispred svojih vrsnjaka.
To ti govori kako se radi u mladjim kategorijama u CZV,dok Salic i Mirko Djeric nisu produkti Partizanove skole, drugi cak i ne igra za nasu reprezentaciju.

Sem Bouvi je jedan od najvecih promasaja NBA ikada samo zato sto je lomio noge 3 puta. Inace, bio je najperspektivniji centar svoje generacije uz Ralfa Sempsona i Olajdzivona. Sa srednjom skolom je gazio, kasnije na Kentakiju takodje, gde je i polomio nogu u sofmor godini, onda je trecu prelezao da bi se u cetvrtoj vratio i pravio skoro dabl-dabl po sezoni od nekih 10-ak poena po utakmici i 9 skokova. E onda kad je doslo vreme za draft, Portland se debelo zainteresovao za njega i na medicinskim pregledima su ga terali do krajnjih granica izdrzljivosti da vide da li moze da podnese noga ili ne. A on, alavac nevidjeni, iako ga je bolela noga, precutao je i onda je polomio istu u svojoj drugoj sezoni, a posle je polomio i drugu nogu na zagrevanju na prijateljskoj. Posle su ga trejdovali u Netse i tamo je nesto kao igrao.

I ne moze se, nazalost, porediti sa Darkom, jer je Darko trutina koju nisu omele povrede.

Last edited by Ruya at 6/18/2013 6:16:47 PM

A nije ovo rasprava, vise razmena misljenja, doduse potpuno suprotnih :)

Mozda sam vas do sada navukao da pratite blog Edina Avdica i da , mozda ste ga i sami citali pre toga ali ako ste slucajno propustili juceje pisao o Lebronu Dzejmsu
Mozda je Edin uspeo da u jednoj recenici pise Lebrona i njegovu dosadasnju zaostavstinu: James je čudo prirode, neviđeni atleta sa izuzetnim pregledom igre ali...

http://www.mondo.rs/s294312/Kolumne/Kolumne/Edin_Avdic/Le...

Smatram da je ta izjava koju si delimicno citirao a ostavio sve zainteresovane da procitaju do kraja 95% ispravna ali ova nema veze sa mozgom:

"Ako LeBron James u naponu snage nije u stanju da pregazi Leonarda, Greena i Diawa i da odvede svoj tim do titule onda i ne zaslužuje epitet najboljeg igrača današnjice. Odgovor ćemo dobiti koliko večeras...."

To je isto kao da je napisao prosle sezone: "Ako Durant ne moze protiv Chalmersa, Cole-a i Battie-a (koji su igrali neverovatno dobro u PO prosle sezone) onda ne zasluzuje epitet jednog od najboljih kosarkasa danasnjice".

Kosarka je timski sport, "ludi Srbin" je hvala bogu skontao da Wade-a i Bosh-a nema na mapi jos od utakmica sa Chicagom i izvrsio maksimalan pritisak na Jamesu koji naravno sam jednostavno ne moze... Sa druge strane Parker i Dankan igraju neverovatnu kosarku i ekipa dobija sirinu u napadu sto Neal i Green maksimalno koriste. Dakle, nije poenta da li je James u stanju da pregazi Leonarda, Greena i Diawa, mora da pregazi na sve to jos Ginobilia, Parkera i Dankana a to je priznacete malo teze pogotovo ako vecinu plej ofa "Big three" je iskljucivo "One and only"...

"Mozes da ga mrzis ali ne mozes da ga ne postujes..."

Last edited by Mod-LeBron at 6/19/2013 12:00:59 PM

Ideje i jeste bila da isprovociram sto vise ljudi da procitaju tekst, koji je kao i obicno dobar (sto ne znaci da se slazem sa njim 100%)

I ja smatram da je Lebron najbolji igrac danasnjice i da ova serija, ma kako se zavrsila, to ne moze da promeni.
Mislim da si malo pogresno protumacio "gazenje" Leonarda Greena i Diawa, ovde su oni uzeti u kontekstu igraca koji direktno cuvaju Lebrona a ne u smislu tima ili back up igraca (Chalmers, Cole i Battier nisu cuvali direktno Duranta)

Upravo ono sto Lebron treba da uradi je da ih nadigra, poentirajuci, terajuci ih da prave faulove, udvajanja i to u utakmicama kada je bitno, utakmicama za titulu. Ono sto je Lebronu potrebno je da ne bude zapamcen samo po efektivnim zakucavanjima i fantasticnoj statistici vec da pokaze da je u kljucnim momentima igrac koji donosi prevagu.
Njega reputacija Lechoke-a prati cele njegove karijere i on se stalno trudi da dokaze suprotno. Mislim da je i on sam sebi postavio ogroman teret na ledja sa zeljom da postane najbolji igrac svih vremena (pogled na sliku tetovaze na Lebronovim ledjima govori dosta: Chosen 1) umesto da bude najbolji igrac koji moze. Da li je ovaj pritisak koji je sam stavio na sebe, potpaljen medijima prevelik za njega?

Kako Lebron odgovori na ovo pitanje, ne samo veceras nego do kraja karijere, tako ce i biti pamcen: kao najbolji igrac svoje generacije ili jedan od najboljih svih vremena, kao najbolje krilo svih vremena ili kao drugo najbolje krilo?

Da ponovim jos jednom da ne bude zabune: Lebron je najbolji igrac danasnjice!
I da bolji tim ce veceras pobediti


PS.
danas sam procitao komentar da je Dankan najbolji PF koji je ikad igrao ali da ce kroz X godina neko gledajuci statistiku Melona ili efektivna poteze Barklija da zakljuci da su oni bili bolji od Dankana

U intervijuu ESPNLA Brajant je izabrao najbolju petorku svih vremena

@ArashMarkazi

Magic, Jordan, Bird, Russell and Kareem is Kobe's all-time starting five.

Tekst je preuzet sa foruma Avangarda, autor je Andrija

Evo ovako. Predavanje DV-a u firmi kod mene od 20.06.2013. godine na temu „Stvaranje uspešnog tima“. Snimao sam telefonom, tako da nije kompletno, snimak je očaj i nisam mogao da ga okačim, ali ću preneti neke delove predavanja, koje razanam. S obzirom da mi treba mnogo vremena da razaznam šta priča i da otkucam, lepiću deo po deo.

„Stvaranje uspešnog tima“ - Dusko Vujosevic
Sportom se bave ljudi koji hoće da se istaknu, koji žele da budu u centru pažnje, često puta i ego-manijaci i to neko njihovo okruženje je neko ko im daje gas na ludilo te vrste i u principu to je težak narod. Veliki je posao trenera da uspe da postavi da svi koji su tu budu u funkciji tima. Da ne zaboravim, ja im kažem da je tim kao posada podmornice, kad jedan pogreši, svi su mrtvi. Tu kad počne neka priča da postoji neka njihova privatnost i sve, naravno da postoji privatnost, međutim s obzirom da od toga da li je npr jedan igrač važan u timu, da li se razboleo pa izostaje sa jako važne utakmice, ne može biti njegova privatna stvar. Da li je bandažirao, zaštitio zglobove, da li je legao na vreme, da li je konzumirao alkohol, pušio, nije to njegova privatna stvar. On pripada timu dok traje takmičenje i mora da se ponaša pre svega da obezbedi to zdravstveno stanje koje mu omogućava da bude u dobroj formi, a da ne pričam da tim predstavlja, ne samo na treningu, već na svakom mestu i da treba da tim reprezentuje na neki dostojan način. Ono od čega se počinje, i od čega ja počinjem, to je selekcija. Mi, u Partizanu, nemamo materijalnih uslova da da pravimo onu selekciju koja bi bila ispravna, a to je da biramo jedne godine tim pa da zadržavamo ono što je najkvalitetnije, a ono što se pokazalo kao problematično da eliminišemo i da na njihova mesta dovodimo ono što se pokazalo kao potrebno i tako da se ima jedan vremenski period gde oni dugo zajedno rastu, poznaju jeda drugome navike, razvijaju se kao tim dug vremenski period, napredujući naravno svaki dan na maksimalno mogući način. Mi, prosto smo u situaciji da moramo da prodajemo da bi opstali igrače pre negošto bi dostigli punu zrelost, da postignu maksimalan rezultat i da dostignu maksimalnu cenu. Često se dešavalo da sezona počinje sa velikim naporom, neki kamen da se gura prema vrhu i da se završi ta sezona, da se izgura kamen do vrha i da opet počinje sledeća sezona, a taj kamen je dole ponovo na onom istom položaju. Ali opet, taj sizifovski deo posla, umara i deo posla čini bez velike svrhe, treba se boriti da se zadrži neka velika motivacija, kad si svestan da je igrač od prošle godine, kada bi ostao godina dana duže, da bi imao priliku da igra za neki veliki trofej, a da mi mogli da uspostavimo puno veću cenu nego ovako kako je prodat, ranije, pre vremena itd.
Kod te selekcije ja gledam da to pre svega budu dobri ljudi. Ko je dobar čovek? Dobar čovek je onaj koji radi dobra dela. Ja se uvek sećam kada sam išao u školu, polomi jedan momak prozor i dolazi direktor gimnazije i počne da viče da će da kazne čitav razred, ovaj ćuti, i javi se neki sasvim treći čovek i kaže „ja sam“. To je dobar čovek, koji na sebe prima tuđu grešku. Od samog nekoga starta to moraju da budu ljudi koji imaju tu vrstu pameti da misle kroz zajednički timski posao, kolektivno,koji imaju veliku želju da dobiju utakmicu, da se istaknu, ali ne žele sebe da istaknu u odnosu na svoje saigrače. Jel prosto mi ih učimo od prvoga dana da igra naravno pojedinačni kvalitet tih igrača u zajedničkom poslu, u zajedničkom dejstvu ne može da bude prost zbir, ako jedan vredi 3, a drugi 4, da u njihovoj saradnji to bude 7. Međutim, neki put ne mogu ni 7 ili manje. Nego da kvalitet te saradnje i emocije budu takve da kad to funkcioniše to bude 9.


Last edited by Dock at 6/22/2013 4:52:01 AM

Da se sada vratim na karakter. Dovoljno je da i jedan čovek uđe u kancelariju ili svlačionicu, negativan, nezadovoljan, leđima okrenut, da ne progovori ni jednu reč i prosto da tim svojim zračenjem sve sruši. Mi naravno učimo naše igrače da se spremnost da se dobije utakmica pokazuje kroz spremnost da se naporno trenira. Da spremnost da se dobijaju utakmice se pokazuje kroz to da se između treninga ne guše stvarima koje su kontraindikovane sa sportom, odnosno ono što se kroz sam trening napravi. Da znaju da izdrže poraz i pobedu. Nije slučajno kad kažu da ima samo jedna stvar koja je gora od pobede, a to je poraz. Pobeda isto tako potroši neku ogromnu energiju, neuspeh grize svakog. Loši ljudi i smanji ti se negde motivacija i opustiš se jer do svake pobede dolazi se nekim odricanjem, odlaganje nekih sitnih zadovoljstava... Kada do pobede dođe idu privilegije pobedniku i ako je potrebno da se koriste, to su pripreme za poraz. Mi kažemo propust u pripremi, je priprema za propust, tako da moram da naučim igrače da izdrže.. Ja znam za sebe, u mojoj generaciji je bilo talentovanijih trenera od mene, ali oni nisu izdržali, ja sam izdržao. Čovek mora da izdrži i pobede i poraz i sve što se dešava.
U selekciji uvek može da postoji neka greška i kada se ta greška dogodi, ne treba imati sentimentalnosti, to mora hiruški da se interveniše i da se eliminiše onaj ko se pokazao kao pogrešan potez. Ako je čovek slabiji igrač, mora da se istrpi, i da se nekim primerom pomoći prema njemu ukaže ostalima da je dobro biti dobar čovek.
Osim tom selekcijom i osim radom, kod selekcije ne možete, ma koliko se informisali da vidite prilikom dovođenja igrača navike tog igrača, iz kakve familije dolazi, kako se ponašao u tom prethodnom klubu, kako se ponaša van terena, da li živi sportski, da li je posvećen, da li mu je sport neka unutrašnja potreba ili prosto sredstvo da dođe do nekih drugih stvari koje on voli. Opet, dok s nekim ne otputujete, ne znate kakav je, jer onda kad se dešavaju neke stvarne stvari, loše stvari, e onda se vidi kakav je. Onda se vidi stvarno karakter. Jedna od boljih knjiga, koju je izbacila knižara Zoran Stojadinović od nekog francuskog autora i tu govori o nekoj tradiciji i načinu života u Japanu, i sad govori o religiji japanskoj gde čovek mora da stoji iza svojih postupaka i ne samo iza svojih, nego i iza gazdinih.Npr, samuraji se ubijaju kad im propadne gazda. Ne napuštaju brod koji tone. I onda to dovodi do toga da se čovek ne plaši da bude kriv, da stoji iza svojih postupaka, ja to isto znam da razvijam tu neku odanost, spremnost da se ispravi tuđa greška, ne greška u smislu zloupotrebe igre, neko neće da igra odbranu ili će da, što mi kažemo, odsiluje, da pokuša da se on dopadne na neki način publici. Ako radi rezonske stvari, poštene stvari, trudi se maksimalno, ulaže 100% energije i nešto pogreši, mora da mu se pomogne i ne da se ukazuje na tu grešku, nego da se ponašaš kao da si tu grešku ti napravio, ispravljaš tu grešku. I naravno, tu neke stvari smo naučili od Amerikanaca. Oni prave tu atmosferu da aplaudiraju, da kad neko padne na leđa svi koji su tu u trenu potrče ka njemu da ga podignu. Znači prave tu neke gestove, simoblišu i razvijaju kolektivni duh, zajedništvo, pogotovu kada je na terenu neko u problemu da može da se osloni na ostatak tima.