BuzzerBeater Forums

Sport je teška stvar. Vi treba da se skinete u one gaće i izađete pre 7000 ili 50000 ljudi i da se igra utakmica. Sport je surov. Ili si ubacio ili nisi. Igra je vrlo, vrlo komlikovana stvar koja traži od čoveka da ima talenat, da ima karakter i volju, da odoli iskušenjima, da naporno trenira. Naporan trening znači da ima karakter da ide preko bola. Da ima karakter da dobijeno tim treningom ne sruši svojim načinom života. Izvan treninga ima puno ponuda (ili pobuda), obrazovanje mu nije najčešće najidealnije, nije rastao sa svojim normalnim vršnjacima i vršnjakinjama i postaje relativno laka meta određenih slojeva ljudi i lovaca na pare, slavu ili nešto drugo. Uopšte nije jednostavno živeti takav način života.

Sa druge strane, sećam se kad sam kao mlad trener išao u Pitsburg gde je DR J imao svoj kamp. Te američke velike zvezde tokom leta drže kamp, tj škole gde oni objašnjavaju i pokazuju te svoje neke finte i način na koji igraju košarku. I tu uvek ima puno trenera, organizatora, učesnika i što je veća zvezda to ima više ljudi. I pošto ja ne znam engeski, nešto ga pasivno razumem, tu je bio mali Miloš Đurć, a otac mu je bio direktor Energoprojekta i predstavnik u New York – u a mene je poslao direktor OKK Beograda u to vreme (nisam razumeo ime ali je isto bio direkror Energoprojekta) i onda mi je taj mali praktično bio praktično prevodlac. I onda on počne da pita kako si dao ovaj koš, onaj koš, a ja mu kažem čekaj bre hoću da pričamo o drugim stvarima. I sad kamp je imao nekog meksikanca koga nisam mogao da definišem čime se on tu bavi. Nije ni trener, ne trenira, niti radi nešto u organizaciji... Pratio je sa velikim interesovanjem sve šta se dešava. Stalno je komunicirao i govorio da je igrao te poluprofesionalne lige, a DR J je bio jedini igrač koji je u to vreme, iz poluprofesionalne lige došao u NBA. I taj mesksikanac je bio zaljubljen u njega. I tu se pojavio neki veliki američki fudbaler, odmah se videlo, neki veliki Mercedes sa šestoro vrata, ko Tito ide, glamur.. I taj meksikanac sa nekim posebnim sjajem u očima je govorio jednu rečenicu dva tri puta da ovaj mali nije dobro preveo, pa sam ga ja naterao da nekoliko puta prevede i na kraju mi prevede da je ovaj rekao „sjajan stil života“. To jeste najlepši stil života. Ti ne ustaješ ujutru u 7, nego malo kasnije,oni tamo idu na posao. Ti i kao klinac si trebao da budeš jako dobro poslušan da bi te roditelji pustili da se igraš, ovde ti je posao da se igraš. Igraju se, privlačni su za druženje, za sticanje prijatelja, upoznavanje sa ženskim osobama. Znači stvarno sjajan stil života.

Uzivaj ;)

http://www.mondo.rs/s295177/Kolumne/Kolumne/Edin_Avdic/Le...

Uzivao :D Pogotovo u poslednjoj recenici :D :D :D

„Stvaranje uspešnog tima“ - Dusko Vujosevic 3 deo

Opet, postoji ta opasnost da se to overdozira, i da to preraste u nešto što je veoma štetno i što kratko traje.
Onda je veliki problem završetak karijere. Oni su zvezde. Kad završe karijeru, posledice mogu biti velike. Jer oni su navikli da ljudi trče oko njih, da im se dive, da im prave usluge, da zarađuju lako pare. Oni su naučili da im pare stižu, pa im neko priđe i kaže „uloži u ovu akciju“, „ovaj posao obećava veliku zaradu“... I ceo život im prilaze ljudi, ono što mi kažemo uvlače se i oni malo izgube imunitet prema takvima. Uopšte, teško je prepoznati svoje poltrone. I onda uđu u neke kombinacije sa parama i postanu laka meta pevaranata. A upravo je teško naći smisao života, sa 35-36 godina, praktično to su ti najbolje godine i čovek ulazi u depresiju kad ne radi ništa. Obično oni nisu osposobljeni da rade. Tako da je to ozbiljan problem. Čovek ako razmišlja, mora da ih priprema i na taj neki završetak karijere. Znači, ja radim sa mladim igračima i moram da im budem i učitelj.Na trening kad dođu moraju da znaju šta da nauče, da je ispred njih perspektiva i da dolaze radosni na taj trening. Moraju da budu znatiželjni i da shvate da će biti bogatiji, bolji igrači, sa boljim repertoarom znaja i informacija. Ne treba to sad da bude barokno, neko sipanje pameti radi demonstracije znanja, nego da to budu potrebne stvari koje se metodski razvijaju tako da mogu da se prihvate i da postanu deo repertoara koji taj igrač ima.
Normalno, ako se radi na jedan takav način sa talentovanim ljudima, ako se radi više od ostalih, najverovatnije će te i dobijati utakmice. Kada se pobeđuje je super i čovek brže oporavlja, pa je motivisan za neki dalji posao. Kažem, postoji opasnost trenutno od nekog pomeranja, tapšanja po ramenima, prilaska raznoraznih ljudi koji vole uspešne i tim ljudima dovoljno je samo da su obasjani, da stoje pored igrača i kao senke su. Imaju još jednu karakteristiku, oni su tu samo dok sunce sja.

Opet ima nekih stvari koje nije moguće uraditi na lep način. Izgubi se neka jako važna utakmica ili se ekipa nije dovoljno borila... Ne smete to da gurate pod tepih i ne smete da se plašite konflikta sa ljudima sa kojima radite. Ukoliko vidite da oni greše i da je konflikt jedini način da se stvari skroje (valjda). Materija je maksimalno živa i posao je takav da čovek praktično ako jednom ozbiljnije pogreši može da izgubi utakmicu.
Šta je hemija tima? Kao što u hemiji postoje elementi koji se jedine, postoje katalizatori koji im pomažu da se brže i lakše jedine. Tako i ljudi isto. Neki ljudi mogu da sarađuju, neki ne mogu. Postoje neki ljudi koji su katalizatori, koji pomažu svima ostalima, celoj grupi da bude manje kisela i da se prave lakše i trajnija ta neka jedinjenja. Ali, kažem, materija je oblast veoma živa i tu čovek mora da bude jako, jako oprezan da prvo on nešto ne pogreši, a ako pogreši da kaže „izvinite, nisam bio sasvim u pravu“.

Preciznost. Ja, npr, tražim na treningu da se pipne linija. Neću da pipneš centimetar od linije, pipni liniju. Preciznost i za šut i za sve ostalo počinje svuda. Moraš da budeš precizan i kad dolaziš na trening. Ja kažem da razlika između toga kad se stvar radi skoro onako kako ja tražim i tačno onako kako ja tražim je razlika između pobede i poraza. Ako se meni desi da zakasnim na trening, ja ću da, naglašeno, nekoliko puta da im se izvinim. Ako se na pravi način postaviš i ako igrača na pravi način opomeneš, stičeš autoritet. Vrlo bitna je i ta iskrenost. Kod nas u klubu postoji problem plaćanja. Npr, prošlih godina kasni se, pa kod stranca platiš i ostalima kažemo „platićemo ovom,ovom, ovom pa ovom“, tim redosledom. Tu se ništa ne krije. Bez dobre atmosfere i iskrenosti ne može ništa da se napravi. Takođe, nije dobra ni atmosfera smeh i opuštenost. Ja znam kad pred glavnu utakmicu, na zadnjem treningu, ide sve kako treba, da nije dobro. Kao što je pisac opisao u „Mobi Diku“, pa kad oni kreću u lov na njega, uz put hvataju sve one na koje naiđu, i kad ih love pa uđe onih 11 naoružanih ljudi u čamac i kaže „opasan je u tom čamcu svako onaj koji nema makar malu količinu straha“. Jer strah je spasonosan. On sprečava da se desi ono čega se plašite. Naravno ovo nema veze sa preteanim strahom, ali jedan takav strah koji aktivira ne samo svesni deo energije, nego i onaj iz stomaka koji čini da i telo koje ima svoju inteligenciju postane pametno i da se brani. Taj strah je sigurno potreban pred svaku neku utakmicu i da njega nema, igrač bi ulazio u meč previše opušten i previše tačan i to bi se u praksi pokazalo kao loše. Volim da se vidi nervoza u tim situacijama. Ako je neko previše opušten, događaju se razne stvari. Ne znam koliko vas prati košarku ali,svaka neka sebičnost, situacija dva na jedan u napadu i ovaj nije dodao loptu a trebao je da doda loptu. Šut koji nije rezonski, neki šut koji je neko uputio koji remeti ritam igre da bi on dao koš, a ne da bi ekipa dobro odigrala. Hoćemo da se igra, da plejmejker zove neki napad, da se igrači kreću, da centri prave blokade i da šutira onaj ko je pozvan, pa će onda, ako on da koš svi da se osećaju zaslužno, a ako ne da koš da se svi osećaju odgovorno zato što to nije prošlo. Sve što radimo, timski radimo, radimo zajedno. I uvek se prepoznaje kad to nije tako, skreće se pažnja zbog čega to ne valja. Na treningu, u situacijama kada su noge teške, razvijaju karakter i pokazuju određene slabosti u ovom smislu. Teško je održati mentalnu čvrstinu pod velikim fizičkim naporom. Čovek se najlakše prepozna u kafani i u igri. U igri se ponaša instinktivno, onakav kakav jeste. Vrlo lako se prepozna u igri, da li će da pomogne saigraču, koliko je sebičan, koliko je spreman da radi naporno, da se žrtvuje, da bude deo tima, da uživa u svim tim nekim fazama koje čine timsku igru.

Ko je od vecitih gore prosao na danasnjem zrebu :)
Grupa A: Barselona, CSKA, Fenerbahče, Buđiveljnik, Partizan, Nanter
Grupa B: Real Madrid, EFES, Žalgiris, Bamberg, Armani, Strazbur
Grupa C. Olimpijakos, Montepaski, Unikaha, Galatasaraj, Stelmet Ziljona Gora, Bajern
Grupa D: Panatinaikos, Makabi, Laboral Kuća, Lokomotiva Kubanj, Crvena zvezda, kvalifikant

Na prvi pogled cini mi se da je Partizan imao vise srece, jeste da je dobio iz prva tri sesira verovatno i najjace ekipe ali za prolaz dalje je potrebno biti medju 4 gde imaju velike sanse u borbi sa Ukraincima i Francuzima, cak je vrlo moguce da im je kao i prosle sezone za prolaz potrebno 3-4 pobede..
Zvezdina grupa sa druge strane je dosta ujednacena, ne vidim bas nekog ekstremnog favorita, ni jedna ekipa nije nepobediva na domacem terenu, ali isto tako ne mozes reci ni da si favorit protiv bilo koga.. Lokomotiva je uz Galatasaraj najozbiljnija ekipa iz 4 sesira i po kvalitetu mozda zasluzuju da budu i u nekom od prva tri.. A kvalifikanta cemo tek videti ko ce biti, ali verovatno najjaca ekipa iz poslednjeg sesira koja se mogla dobiti.. Zanima me da li neko zna sta se desava ako iz kvalifikacija dodje Himki, poznato je pravilo da u istoj grupi ne mogu biti dve ekipe iz iste zemlje pa da li se to odnosi i na ekipu iz kvalifikacija.. Za to mesto po meni su glavni favoriti Vareze, Banvit i Himki.. Ako neko od prve dve pobedi nema problem da upadne u Zvezdinu grupu dok za Himki nisam siguran da li dolazi do nekog pomeranja..

nema sumnje,Zvezda je gore prosla. po meni gluposti da je Partizan u grupi smrti,ja to ne gledam tako,manje vise nebitno je koga si izvukao iz prva 3 sesira,bitni su taj 4. i 6. a Partizan je dobio ove Budjave i Nanter,prakticno ne moze bolje,a Zvezda Ruse i verovatno opet Ruse ili eventualno Banvit,isto mu dodje...realnije sanse ima Partizan...

Ako Himki dodje iz kvalifikacija onda ce Himki biti pomeren u grupu B ili C, jer ne moze u grupi biti dve iz Rusije, a u A i D vec postoje ekipe. Znaci onda ce se izvlaciti da li ce Strazbur ili Bajern u grupu D.

Nema bre nikakvih pomjeranja, ko pobijedi u kvalifikacijama eto ga u grupi, i to je to...

Hahahaha, Krstic i Kalinic na spisku, pa ovom Dudi treba okaciti serpu o glavu i neka putuje u penziju zajedno sa cika Miskom :)

A i Lijetuvos Ritas nije los, po meni samo je Himki jaci od njega, a nama sigurno nebi odgovarali kao konkurenti za prolazak grupe...