Pozdrav zajednico!
U rezultatski nebitnom meču zabeležili smo pobedu protiv reprezentacije Portugalije koja je izborila prvo mesto u grupi. Poklopilo se da smo odigrali isto kao i Portugalci u napadu, a čak smo i isti fokus promašili. Bolje smo se snašli u napadu na veće zalaganje i pobedili 69:48. Ovom pobedom smo obezbedili 3. poziciju.
Ne bih se nešto preterano puno vraćao u prošlost, ali pošto je takmičarska sezona za nas završena dužan sam kratku retrospektivu. U sezonu smo ušli sa nekoliko problema na poziciji bekova gde određeni menadžeri nisu ispoštovali dogovore u vezi sa treningom i zbog toga smo bili ubedljivo najslabiji tu, čak i pored vrlo diskutabilnih krila. Bilo je naravno i menadžera koji su bespogovorno slušali sve što im se predlagalo i njima dugujem posebnu zahvalnost. To su menadžeri igrača poput Gorana Ristića, Miloša Stanića, Slobodana Bandura i Miloša Mirkovića kog trenira Tuna. Kod Mirkovića je bilo obrnuto, Nije Tuna slušao mene, već ja njega. :D
U svakom slučaju ovo su igrači koji su i činili okosnicu bekovske linije. Svima ostalima je nešto falilo, ali da ne zalazim sad u to previše, jer ima svega. Poput Novakovićevih 5 na dodavanju, Majstorovićevih IS 2 ID 5, itd...
Još jedna bitna stvar je ta da smo bili ograničeni kada je napad iznutra u pitanju. Zbog karakteristika bekova bili smo primorani da uglavnom igramo spoljašnje napadačke taktike. Vidimo da su u poslednje 2 utakmice na istu taktiku bekovi jedva nešto pogodili, upravo zbog toga što su lošu u šutu iznutra. To su sve stvari na koje sam menadžerima ukazivao, ali nažalost ostalo je isto manje-više.
Ipak, nekako smo uspeli da nadomestimo nedostatke kod bekova i niko nas nije preterano nadigrao. Usudiću se da kažem da nas niko i nije nadigrao, uprkos 2 poraza, a objasniću i zašto.
Kao što sam već i rekao za krila, ona su dosta diskutabilna, ali ne mogu da kažem i da su loša skroz. Nekako smo se snašli i za krila, ili su ga igrali bekovi ili krilni centri. Oni koji prate duže rad mlade reprezentacije verovatno znaju da smo uvek imali odlična krila, jer je Zvone majstor u tome. :) Ali ova generacija je jednostavno takva da je svakom igraču ponešto falilo, ali kao što rekoh to nije bio problem. Pohvalio bih menadžere Miodraga Čapljića i Joce Vučinića, a i menadžer Dragana Žikića je takođe bio korektan.
Što se centara tiče zadovoljan sam ovim igračima koje smo imali na raspolaganju, jer je bilo stvarno raznovrsnih igrača za svaki napad. Najviše mi se svidelo što smo imali dosta centara koji su se pokazali dobri kao šuteri. Činjenica je da uvek imamo problema sa protivničkim centrima koji su dosta jači od naših, ali naši upravo tim sekundarcima mogu da se nekako suprtstave drugima. Na primer, naš Darko Opačić ima najviši IS u ekipi koji je 16, a maltene sve jače reprezentacije, a čak i one osrednje imaju ovakve centre već na početku sezone, a mi evo na pola i jače. No, rekoh da se i to nekako nadomestilo kao i uvek. Menadžeri svih ovih krilnih centara i centara koji su pozvani zaslužuju zahvalnost. Malo su neki pred kraj zabušavali, pa se nekima forma pokvarila, ali dobro. Većim delom su bili dobri. :D
Što se samih utakmica tiče mislim da smo dobro sa svima igrali i kao što sam i rekao mislim da nas niko nije ni nadigrao. Pre svega mislim tu na Mađarsku koja nas je pobedila 75:64 posle velikog preokreta. Naravno, može svako da kaže "Ko gubi ima pravo da se ljuti", ali meni je stvarno ta utakmica bila čudna. Voleo bih i da mi možda neko od starijih objasni zašto je to tako bilo, ali igram dovoljno dugo da znam da se ovakve utakmice dešavaju stalno.
Čudna mi je pre svega, jer smo pogodili zonu i fokus u odbrani, njihovi igrači su čuvani od strane igrača koji su mogli to da odrade kvalitetno uz ove pogođene zonu i fokus. To je manje-više i funkcionisalo, ali je onda zatajilo, ali je više zatajio napad koji je bio katastrofalan u drugom poluvremenu.
Last edited by Oziris at 5/8/2017 5:03:38 PM