Крајње неочекиван ток утакмице који је могао да доведе то мог качења миша о клин.
После неких чудних утакмица у којима је мој тим доста подбацио и необјашњиво изгубио, десило се да коначно одиграју добро и у последњу четвртину уђемо са +18. Међутим, уместо да моји играчи заиграју још боље и опуштеније, њима су се руке скратиле и тиме су довели победу у питање.
Пивопије су отвориле четврти период са 10-0 и тиме ставили до знања да за њих није крај док дебела жена не запева. Када сам то схватио, кренуо сам у потрагу за дебелом женом, али таквих вечерас у публици није било. Мало по мало, предност Цветића се топила и ушло се у пенал завршницу која је довела Пивопије на -2. Последњи напад Цветића, искусни Пивопија је одлучио да брани, на 10 секунди до краја Тешић је промашио шут, Панчев хвата лопту и крајње неискусно, можда и у жељи да добије титулу јунака утакмице, покушава да поентира после само две секунде, промашује и оставља довољно времена за тотални преокрет.
На тајм ауту се тренер одлучио да не иде на победу већ да покуша да избори продужетак. Секунд до краја Мирковић промашује из рекета, али Апостоловић долази до скока у нападу, шутира из зицер позиције, лопта удара у таблу па у обруч једном, други пут и у том тренутку је млади Лав Панчев скида са обруча и обезбеђује победу свом тиму!
Пивопијо, свака част за утакмицу! Све честитке!
No guts, no glory!