Слажем се, али је тако. :)
А потпуно друга ствар је што неретко, готово сви, функције везујемо за носиоце, а не носиоце за функције.
Јер функције иако гарантују одређену управљачку слободу, уједно и обавезују носиоце истих на поступање сходно законом дефинисаним одредбама и овлашћењима.
Узми за пример сваког знаменитог функционера и видећеш да је током каријере жудео само за више моћи, односно већим овлашћењима.
Приметићеш и да су многи од њих у томе и успевали. Иза сваког од њих остајало би упражњено место, функција на коју би у једном тренутку напрасно заборавио, или је бар проматрао под мањом лупом интересовања него иначе.
У чему је поента?!
Да се ствари мењају изузетном брзином. Да је живот много динамичнији него што то ико од нас може да замисли.
Да док ти пажњу заокупља нечији успон неко други се успиње, и да ће сутра и тај други деловати смислено и легитимно као да је одувек ту.
У функцијама лежи моћ, могућност, шанса, у функционерима само тежња одупирању пролазности.