Aj kad si već pokrenuo temu da kažem i ja koju, da zanemarimo te priče na koji način su toliki poverioci sa tako velikim potraživanjima, među kojima i dosta prilično zajebanih tajkuna pristali da na plan reorganizacije (to je jedan ekonomski potez koji naliči na ono izbegavanje bankrota grada Beograda od strane privremene uprave krajem prošle godine, u oba slučaja se javlja isti ekonomski mag, gospodin Čović), mislim da je za sadašnje potrebe ključna ova rečenica iz teksta: "Бренд је тај за који се везују људи, успеси, трофеји, није носилац. Онима који прате франшизу, односно уживају у експлоатацији истог, није битно да ли је носилац бренда, ДОО, АД или удружење, њима је битна егзистенција франшизе." Takođe spominju se i primeri NBA klubova.
E sad bih ja hteo da pitam ove koji se razumeju u NBA, da li postoji neki primer NBA kluba da je franšiza prešla u ruke drugog lica sa sedištem u istom gradu, jer one primere koje ja pamtim, tipa Minneapolis-LA Lakers svakako nemaju više iste navijače zbog velike razdaljine. Primer koga sam se iz glave setio vezan je za drugi sport, naime to su Oakland i LA Raiders, i tu je zbog blizine gradova svakako zadržano jezgro navijača koji su pratili klub. Međutim, u pitanju su klubovi koji prelaze iz ruke jednog u ruke drugog privatnog lica, običnih poslovnih ljudi, možda ne skroz poštenih ali svakako u glavi običnog navijača bezličnih. Zvezda (originalna) nije privatni klub bila pre reorganizacije, bila je klub svih njenih navijača, i onda je franšiza data privatnom vlasniku, koji je uzgred već bio vezan identitetski za jedan jako poznat domaći košarkaški klub, a pored toga je i kontroverzna ličnost koja je umešana u mnoge kriminalne radnje. E to je ono što po meni stvara krizu identiteta i potrebu da se pišu ovakvi tekstovi.